Экстракорпорал уруғлантиришдан (эку) сўнг ҳомиладорларда акушерлик асоратларнинг хавф омилларини баҳолаш


  • Саиджалилова Д.Дж., Мирзаева Д.Б.
    Тошкент Тиббиёт Академияси, Ўзбекистон Республикаси, Тошкент ш.

Аннотация

Долзарблиги: Бепушт жуфтликлар ташхисоти ва даволаш муаммолари нафақат акушер-гинекологик амалиётда, балки бутун тиббиётда жуда долзарб ҳисобланади. Замонавий репродуктив технологиялар репродуктив саломатликнинг паст кўрсаткичлари мавжуд оилавий жуфтликларда бепуштлик муаммосини ҳал қилишда катта ҳисса қўшмоқда. ЭКУ муваффақиятининг муҳим таркибий қисмларидан бири бу ҳомилани кўтара олишдир. Шунга мувофиқ, ЭКУ да ҳомиладорликни кўтара олишга монелик қилувчи омилларни ўрганиш долзарб ҳисобланади. Тадқиқот мақсади: анамнезида бепуштлик бўлган ҳомиладорларда ҳомиладорликнинг триместрларида салбий оқибатларга олиб келадиган омилларни аниқлаш. Тадқиқот материали ва усуллари. Кузатув остида анамнезида турли генезли бепуштлик мавжуд бўлган ЭКУ дан сўнгги 23 ҳомиладор аёл бўлди. Хулоса: Турли генезли бепуштлик билан оғриган беморларда ҳомиладорликнинг таҳлили турли ҳомиладорлик даврларида асоратларнинг частотасида сезиларли фарқлар мавжудлигини аниқлади. Ҳомиладорликнинг асоратлари кўп жиҳатдан бепуштлик генезисига боғлиқ. ЭКУдан кейин беморларда туғруқнинг мақбул усулини аниқлаш учун бепуштликнинг этиологик омилини ва айниқса ҳомиладорлик даврини кечишини ҳисобга олиш зарур.

Ключевые слова

экстракорпорал уруғлантириш, ҳомиладорлик, хавф омиллар.

Литература

Здановский В. М. Витязева И. И. Метод ЭКО: Осложнения течения беременности поздним гестозом // Проблемы репродукции, 2010, Т. 6 №3, стр. 33-56.

Коломннна Е. А. Особенности течения беременности после экстракорпорального оплодотворения // Вопросы гинекологии, акушерства и перинатологии, 2002, т.1, №1, стр. 8-11.

Chang Y.S. Use of GnRH against in IVF programme //J. of Assisted Reproduction and Genetics. Kyoto. September 2016,. Vol. №2 . Suppl. Abstracts of the 8th World Congress on IVF and alternate assisted reproduction.

Makhseed M., Al-Sharhan M., Egbase P., Al-Essa M., Grud-zinskas J. G. Maternal and perinatal outcomes of multiple pregnancy following IVF-ET // Intern. J. Gynecology, Obstetrics. 2012. №61. P. 155-163.

Navot D., Relou A, Birkenfeld A, Rabinowitz R., Brzezinski A, Margalioth E. J. Risk factors and prognostic variables in the ovarian hyperstimulation syndrome // Am. J. Obstet. Gynel. 2011 . Vol. P. -215.

Vural B. et al. Hormonal and functional biomarkers in ovarian response / // Arch. Gynecol. Obstet. –2014. – Vol. 289, № 6. – P. 1355-1361.

Gioacchini, G. et al. A new approach to evaluate aging effects on human oocytes: Fourier transform infrared imaging spectroscopy study // Fertil.Steril. – 2019. – Vol. 101, №1. – P. 120-127.

Bosch, E. Individualised controlled ovarian stimulation (iCOS): maximising success rates for assisted reproductive technology patients // Reprod. Biol. Endocrinol. – 2017. – Vol. 9. – P. 82.

Скачать (Узбекский)
  • Дата публикации: 4.01.2021
  • DOI: 10.38096/2181-5674.2020.5.00256

  • Выпуск: 5 ( 2020 ). Проблемы биологии и медицины
  • Раздел: Клинические исследования


  • Копировать