МЕТАБОЛИК СИНДРОМ - АСОСИЙ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА УЛАРНИ БАРТАРАФ ЭТИШ УСУЛЛАРИ


  • Муродов А.С., Тешаев О.Р., Мавлянов О.
    Тошкент тиббиёт академияси, Ўзбекистон Республикаси, Тошкент ш.

Аннотация

Тадқиқот мақсади: семизлик билан оғриган беморларда метаболик синдромни эрта ташхислаш ва даволаш самарадорлигини ошириш. Материаллар ва тадқиқот усуллари. Ўзбекистонда бариатрик ва метаболик жарроҳлик 2016 йилда ривожлана бошлади ва 2018 йилдан кейин алоҳида оммалашди. Клиникамизда 2016 йилдан 2022 йилгача 167 та бариатрик ва метаболик операциялар амалга оширилди, шундан 75 таси МГШ ва 92 таси ОБР. Натижалар. Маълумотлар таҳлили шуни кўрсатадики, 49 (53,2%) та беморда III даражали ва 43 (45,6%) беморларда II даражали семизлик ташхиси қўйилган. Операция қилинган беморлардан 35 (38%)тасида метаболик синдром (МС) ташхиси аниқланган. Бизнинг беморларда МС нинг асосий таркибий қисмларидан бири ҳисобланган гипергликемия дислипедемия ва артериал гипертензияга қараганда камроқ тарқалган. Кузатишлар шуни кўрсатдики, операциядан 6 ой ўтгач, дислипидемия 52% га, артериал гипертензия 43% га, 1 йилдан кейин эса дислипидемия 71% га, артериал гипертензия 57% га тузатилди. Хулоса. Даволаш натижаларини таҳлил қилиш шуни кўрсатадики, ошқозоннинг бўйлама резекциясидан қўллаш морбид семизлик билан оғриган беморларда бир қатор афзалликларга эга ва метаболик бузилишларида тузатувчи таъсир кўрсатади. Дислипедемия ва артериал гипертензия МС диагностик компоненти сифатида гипергликемияга қараганда кўпроқ учрайди ва семизлик билан бирга МСнинг эрта диагностика мезонидир.

Калит сузлар

бариатрик жарроҳлик, метаболик синдром, морбид семизлик, ошқозоннинг бўйлама резекцияси.

Адабиёт

Аметов А.С., Демидова Т.Ю., Целиковская А.Л. Ожирение и сердечно-сосудистые заболевания. Терапевтический Архив. 2001;1:66-9.

Беленков Ю.Н., Привалова Е.В., Каплунова В.Ю., Зекцер В.Ю., Виноградова Н.Н., Ильгисонис И.С., Шакарьянц Г.А., Кожевникова М.В., Лишута А.С. Метаболический синдром: история развития, основные критерии диагностики. Рациональная фармакотерапия в Кардиологии 2018; 14(5):757-764.

Вермель А.Е. Кардиальный синдром X // Клиническая медицина. – 2006. – №6. – С. 5-9.

Вильсон Н.И., Беленькая Л.В., Шолохов Л.Ф., Игумнов И.А., Наделяева Я.Г., Сутурина Л.В. Метаболический синдром: эпидемиология, критерии диагностики, расовые особенности. Acta biomedica scientifica, 2021, Vol. 6, N4. С.-180-191.

Воронков Л.Г., Шкурат И.А., Луцак Е.А. Влияние милдроната на эндотелий зависимую вазодилатацию у больных хронической сердечной недостаточностью: двойное слепое перекрестное исследование // В сб. клин.статей стран СНГ «Клинический опыт применения милдроната в кардиологии». – 2011. – С. 13-18.

Дедов И.И. Факторы риска ишемической болезни сердца у больных сахарным диабетом типа 2: роль гиперсимпатикотонии и возможности ее коррекции. В: Дедов И.И., Александров А.А., ред. Качество жизни. М.:МИА; 2003. С. 16-22.

 Демидова Т.Ю., Аметов А.С., Титова О.И. Современные возможности коррекции инсулинорезистентности у пациентов с метаболическим синдромом. Терапевтический Архив. 2006;10:36-40.

Диагностика и лечение метаболического синдрома, Российские рекомендации. 2-й пересмотр. 2009.

Кононенко И.В., Суркова Е.В., Анциферов М.Б. Метаболический синдром с позиции эндокринолога: что мы знаем и что уже можем сделать. Проблемы Эндокринологии. 1999;45(2):36-41

Косыбаева А.Е., Чоудхари С..., Погуляева И.В., Кожамбердиева Д.А., Батирова С.Ф. Современные представления о метаболическом синдроме (обзор литературы) // Международный студенческий научный вестник. – 2018. – № 1.

Мамедов М.Н. Руководство по диагностике и лечению метаболического синдрома / М.Н. Мамедов. - М. : Мультипринт, 2005. - С. 59-65.

Метаболический синдром : современные подходы к диагностике, профилактике, лечению : учеб.-метод. пособие / А. П. Шепелькевич. – Минск: БГМУ, 2007. – 24 с.

Метаболический синдром. Учебное пособие / Ю.П. Успенский и др.– СПб., 2017. – 60 с.

Панов А.В., и др. Митохондрии: старение, метаболический синдром и сердечно-сосудистая патология. Становление новой парадигмы. Acta biomedica scientifica. 2020; 5(4): 33-44.

 Ройтберг Г.Е., и др. Роль инсулинорезистентности в диагностике метаболического синдрома // Кардиология. 2004. № 3. С. 94-101.

Ройтберг Г.Е., ред. Метаболический синдром. М.: МЕД-М54 пресс-информ; 2007.

Сметник В.П. Менопаузальный метаболический синдром. Лечащий Врач. 2006;10:25-8

Тишковский С.В., Никонова Л.В. Современное представление о метаболическом синдроме. Часть II. Лекции и обзоры Журнал ГрГМУ 2006 № 1. С.-20-24.

Чибисов С.М., и др. Метаболический синдром: больше вопросов, чем ответов // Клин. мед. 2008. № 6. С.30-35.

Alberti KG, et al The metabolic syndrome – a new worldwide definition. Lancet. 2005;366:1059 – 1062.

Ford ES, Giles WH. A comparison of the prevalence of the metabolic syndrome using two proposed definitions. Diabetes Care. 2003; 26(3): 575-581.

Haffner S.M., et al. Prospective analyses of the insulin resistance syndrome (Synrome X). Diabetes. 1992;41:715-22

Henefeld M., Leonhardt W. Das metabolische Sindrome. Deusch Ges Wes. 1980;36:545-51.

Hu G., Qiao Q., TuomilehtoJ. et al. for the DECODE Study Croub. Prevalence of se metabolic syndrome and its relation to all cause and cardiovascular mortality in non diabetic European man and women. Arch Intern Med. 2004;164:1066-76

Kaplan N.M. The deadliy quartet: upper - body obesity, glucose intolerance, hipertriglyceridemia and hypertension. Arch Intern Med. 1989;149:1514-20.

Mclaughlin T., Abbasi F., Cheal K. et al.Use of metabolic markers to identify overweight individuals who are insulin resistant // Ann. Intern. Med. 2003. N 139. Р. 802-809.

Reaven G.M. Lecture role of insulin resistense in human disease. Diabetes. 1988;37:1595-607.

Reaven G.M. The individual components of the metabolic syndrome: is there a raison d’etre? // J. Am. Coll. Nutr. 2007. Vol 26, N 3. Р. 191-195

Кучириб олиш (Узбекский)
  • Чоп этиш санаси: 3.09.2023
  • DOI:

  • Сон: 4 ( 2023 ). Biologiya va tibbiyot muammolari
  • Булим: Адабиётлар шархи


  • Копировать